Драгољуб М. Павловић
(1866–1920)
Драгољуб Павловић убраја се у ред наших историчара који су се бавили националном, али и општом историјом 18. и 19. века. Професор историје, доктор филозофије, академик и политички делатник, оставио је траг у српском образовању, науци и државној управи.
Живот и образовање
Рођен је 16. јуна 1866. године у Књажевцу. Отац Милија био је судија основног суда. Основну и нижу гимназију похађао је у Зајечару, где је његов отац службовао, а гимназију у Нишу. Завршио је Историјско–филолошки одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду (1888). После тога уследио је научни и професионални развој у иностранству – као државни питомац боравио је у Бечу до 1982, а потом у Немачкој, у Фрајбургу и Тибингену где је 1895. одбранио докторат насловљен „О борби за националитет угарских Срба 1848. и 1849. године“.
Педагошки и научни рад
По повратку у земљу, кратко је предавао у Нижој учитељској школи у Књажевцу и Трећој београдској гимназији, да би 1897. године стао за катедру професора историје на Великој школи у Београду. Краљевским указом од 27. фебруара 1905. када је Велика школа постала Универзитет, именован је за редовног професора Универзитета, чиме је потврђено да је уживао углед научника.
Драгољуб Павловић је заједно са професором Светозаром Симићем био покретач, касније и уредник листа Тимочанин (1888) и политичко-књижевног часописа Дело (1897–1899. и 1902–1915), у којима је објавио више радова.
Његов научни рад обухватао је политичке и културне прилике из српског живота у 18. веку и почетком 19. века, за време аустријске окупације и аустријско-турских ратова (1718–1739). Изучавао је тадашњу административну и црквену политику, финансије и привреду. Тиме се препоручио колегама историчарима у Српској краљевској академији који су га предложили за дописног члана 1905, а 1920. године постао је и њен редовни члан.
У научном раду је испрва проучавао историјску методу и синтезу, истраживао је важне чињенице о тематици о којој је расправљао, а судове о приказаној проблематици доносио аналогно реалном значењу и објективној вредности документације. Био је међу првима који је проучавао архиве, и домаће и бечке, и свој рад заснивао на основу необјављене архивске грађе. За разлику од студија о Србији под аустријском окупацијом, дело Србија и српски покрет у Јужној Угарској 1848. и 1849 (1904) заснива се на изворима из домаће архивске грађе, тј. преписке учесника тадашњих збивања и штампе која их је помно пратила. Књига је проистекла из Павловићеве докторске дисертације.
Допринео је обликовању српске модерне државе и унапређењу историографске методологије у Србији, потврдио је да историја није пуко набрајање догађаја, већ прича о људима, њиховим судбинама и одлукама које су мењале ток времена. Павловићеве анализе и оцене времена, догађаја и личности и данас су релевантне за нашу науку.
Интелигенцијом, гвозденом вољом и моралном чврстином подсећао је на изразите људе своје епохе који су у свим пољима људске делатности радили и оставили трага као неимари наше будућности.
Јавна и политичка делатност
Као члан Народне радикалне странке, Павловић је био активан у политичком животу Србије. Два пута је биран за народног посланика, био је потпредседник Клуба независних радикала, а након Првог светског рата поверена му је улога у формирању нове државе Краљевине СХС. Године 1919. постао је први председник Привременог народног представништва Краљевине СХС, што га је сврстало међу најважније политичке фигуре тог времена. Поверено му је 1920. да помири завађене политичке стране и састави владу, али тај задатак га је исцрпео.
Преминуо је изненада у Београду 3. априла 1920. године, оставивши за собом вредно научно наслеђе.
Коришћена литература
Кликнути за више
Станоје Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско словеначка, књ. 3, Н-Р. Библиографски завод, 1928.
Драгољуб М. Павловић, Србија и српски покрет у јужној Угарскоj 1848. и 1849. (предговор Василије Ђ. Крестић), Београд: Српска књижевна задруга, 2009.
Изабрана библиографија
Кликнути за више
Личност у историји / од Драг. М. Павловића. – Београд : Парна радикална штампарија, 1897. – 73 стр. ; 25 cm
П. о.: Дело ; 1897.
БИ 138
Историзам и рационализам : приступно предавање из нове историје / од Драг. М. Павловића. – Београд : Парна радикална штампарија, 1898. – 51 стр. ; 20 cm
П. о.: Дело ; 1898.
БШс 44
Уједињење Немачке / написао Драгољуб М. Павловић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1898. –[4], VIII, 304, [4] стр., [2] пресавијена листа са генеал. таблицама ; 19 cm. – (Српска књижевна задруга ; 48)
К 1/48
Аустриска владавина у северној Србији : (од 1718–1739.) : по грађи из бечких архива / од Драг. М. Павловића. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1901. – 158 стр. ; 23 cm
И 316
Пожаревачки мир (1718. г.) : истори[ј]ска студија / Драг. М. Павловића // Летопис Матице српске. – Год. [70], књ. 207, св. 3 (1901), стр. 26–47.
Ч 945
Финансије и привреда за време аустриске владавине у Србији : (од 1718–1739.) / по грађи из бечких архива од Драг. М. Павловића. – [Београд : Српска Краљевска академија, 1901]. – 73 стр. ; 24 cm
П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 64.
И 410
Култура и ратови : историјска скица / од Драг. М. Павловића // Летопис Матице српске. – Год. [72], књ. 218, св. 2 (1903), стр. 1–24.
Ч 945
Култура и ратови : историјска скица / од Драг. М. Павловића // Летопис Матице српске. –Год. [72], књ. 219, св. 3 (1903), стр. 85-97.
Ч 945
Култура и ратови : историјска скица / од Драг. М. Павловића // Летопис Матице српске. –Год. [72], књ. 220, св. 4 (1903), стр. 26-39.
Ч 945
Прилог историји Кочине крајине и Михаљeвићевог фрајкора : по грађи из бечких архива / од Драг. М. Павловића. – Београд : Српска краљевска академија , 1904. – Стр. 109–158 ; 22 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 16. Други разред ; 42)
ПЧ I/3
Србија и српски покрет у јужној Угарској 1848. и 1849. / од Драг. М. Павловића. – Београд : СКА, 1904. – VI, 180 стр. ; 23 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; 21. Друштвени и историјски списи ; 6)
ПЧ II/8
Из историје уставног покрета у Турској : (Митхад-пашин Устав и његова судбина. – Младо Турци) / Драг. М. П. // Дело. – Год. 13, књ. 48 (1908), стр. 161–178.
Ч 123
Србија за време последњег аустријско-турског рата : (1788-1791 г.) : (по архивској и другој грађи) / од Драг. М. Павловића. – Београд : Српска Краљевска Академија, 1910. – VIII, 391 стр. ; 23 cm. – (Посебна издања СКА ; 32. Друштвени и историски списи ; 9)
ПЧ II/8/32
Покрет у Босни и Албанији противу рефорaма Махмуда II : (по архивској грађи) / есеј Драг. М. Павловића. – Београд : Српска Краљевска Академија, 1913. – 105 стр. ; 23 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 40, Друштвени и историјски списи. књ. 14)
ПЧ II 8/40