Милић Ј. Радовановић
(1860–1936)
Професор народне економије на Правном факултету, најпре на Великој школи, а од 1905. на Универзитету, истакнути политички делатник и задругар. Као научник, умногоме је доприносио развоју економске мисли у Србији, док је као министар финансија учествовао у обликовању финансијске политике државе.
Живот и залагања
Рођен је 26. маја 1860. године у Честобродици код Пожеге. Основну школу завршио је у родном крају, гимназијско образовање у Београду, а студије економије у Паризу.
Као један од заставника економске науке у Србији, залагао се за економски национализам и развој домаће привреде. Занимала га је тема унапређења продаје пољопривредних производа и спровођење системских мера, од боље инфраструктуре до организације тржишта, изградње савремених житних слагалишта, развоја задружне продаје производа по узору на друге земље. Веровао је да Србији, српском сељаку могу и Европејци завидети кад модернизацијски процеси захвате српско село.
Педагошки и научни рад
Више од три деценије предавао је, са малим прекидима, економске науке и науке о финансијама на Правном факултету. На самом почетку педагошке каријере суочио се тешкоћама. Не само што је стручна економска литература била оскудна, него је то било доба великих превирања у економској науци. За време студија у Паризу већ је уочио борбу између старе и нове школе, увидео је изразиту подвојеност између присталица традиционалног економског либерализма и немачке историјске школе. Настојао је да објасни сложеност појава којима се бави економија. Човека у друштву видео је као главни предмет изучавања економије, па тако тој науци даје својеврсно социолошко обележје. Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, земљорадничком кредиту, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Ти радови послужили су као одлична упутства за будуће реформе. Залагао се за заштитну спољнотрговинску политику. Радове и стручне прилоге објављивао је у часописима Архив за правне и друштвене науке, Отаџбина, Дело, Браник, Привредник, Финансијски преглед. Био је власник листа Економист.
Професионални економски теоретичар остао је упамћен по свом приступном предавању „Стара и нова школа у економској науци“ (1893). Међу осталим радовима су: „Занатске школе“ (1895), „О пропадању наших заната“ (1897), „Житарске банке“ (1898), „Државни дуг Србије“, „О обезбеђењу стоке“ (1900), „О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900), „О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905) итд.
Велику важност придавао је историји политичке економије, али не у смислу универзалности и вечности економских доктрина, већ да се економија увек појединачно примењује на све државе и у свим временима. Интересовао се за стварност, проучавао је чињенице и своја сазнања стављао у службу друштвеног живота.
Превео је две стручне монографије: Економски основи заштите Симона Н. Патена, америчког економисте и професора на Универзитету Пенсилванија и Историја политичке економије, ирског професора Џона Ингрема, за коју је написао и предговор.
Године 1902. професор Радовановић одржао је предавање „О штедњи“ с погледом на установу Трговачки фонд, где је и рачуном доказао корист од осигурања, цитирајући речи енглеског економа Адама Смита: „штедљив човек је јавни добротвор, а нештедљив човек јавни друштвени непријатељ“, рекавши поред осталог „да људи који штеде самосталнији су, безбрижнији, боље умеју да цене вредност онога што својим радом стекну“.
Декан Правног факултетa био је од оснивања Универзитета 1905. па до 1908. године.
Државничка делатност
Иако посвећен академској каријери, оставио је траг и у државној управи. Био је активан члан Народне радикалне странке и сарадник најзначајнијих политичких личности тог доба. Учествовао је у оснивању Савеза српских земљорадничких задруга и налазио се на његовом челу од 1897. године. Био је дугогодишњи члан Управе Државне хипотекарне банке, народни посланик, министар финансија (у два мандата 1902. и 1903) током којих се залагао за реформе у финансијском систему и побољшање привредне политике. Значајан допринос дао је изради привредних закона, као што су Закон о државном рачуноводству (1901/1902) и Закон о радњама (1904).
Радовановићева делатност увек је била прожета старањем да буде од користи отаџбини. То потврђује и његова ангажованост у Српском централном комитету у Женеви за време Првог светског рата који су поред Радовановића чинили професор Сима Лозанић, инжењер Милош Савчић, директор кланице Љуба Срећковић и индустријалац Аца Поповић. Након процене народне имовине у Србији, а на основу података прикупљених у избеглиштву, објавио је студију La Serbie économique: 1914–1918 (Србија у имовном погледу пре, за време и после светског рата 1914–1918), која се сматра значајним прилогом привредној историји Србије.
Милић Радовановић преминуо је 28. децембра 1936. године у Београду. Уважени професор оцртавао је смернице економске политике Србије и чинио важну карику у ланцу њене економске мисли.
Коришћена литература
Кликнути за више
Обрен Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Београд: Српска академија наука и уметности, 1980.
Изабрана библиографија
Кликни за више.
Стара и нова школа у економској науци : приступно предавање из народне економије / Милића Ј. Радовановића. – У Београду : Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1893. – 59 стр. ; 23 cm
БШс 149
Занатске школе : (једно питање из наше економске политике) / од Милића Ј. Радовановића. – Београд : Парна радикална штампарија, 1896. – 168 стр. ; 19 cm.
Ш 178
Занатско питање / Милић Радовановић // Архив за правне и друштвене науке. – Год. 1, књ. 1, бр. 4 (1906), стр. 371-392.
Ч 277
Занатско питање / Милић J. Радовановић // Архив за правне и друштвене науке. – Год. 1, књ. 1, бр. 5 (1906), стр. 452-458.
Ч 277
Србија у имовном погледу пре, за време и после Светског рата 1914-1918. / [Милић Ј. Радовановић, Милош Савчић, Ђока Ст. Јовановић] ; Српски централни комитет. – Женева : Уједињење, 1918. – VI, 7-169 стр. ; 22cm
П 1920
Преводи
Клинки за више.
ИНГРАМ, Џон Келс
Историја политичке економије / од Џона К. Ингрема ; по нарочитом овлашћењу пишчевом превео Милић Ј. Радовановић. – Београд : Финансијски преглед, 1901. – XXXV, 273 стр. ; 23 cm. – (Финансијска библиотека ; књ. 3)
П 63/3
ПАТЕН, Симеон Нелсон
Економски основи заштите / од С. Патена ; превео Мил. Ј. Радовановић. – Београд : „Доситије Обрадовић“, 1903. – XI, 116 стр. ; 24 cm
П. о.: Финансијски преглед.
П 394