Сима Лозанић

(1847–1935)

Српски хемичар, академик, угледни политичар и дипломата. Био је професор и ректор Велике школе, први ректор новооснованог Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела и један од најистакнутијих српских научника на прелазу у 20. век.

Рани живот и образовање

Рођен је у Београду 8. марта 1847. године. Његов отац Милоје, срески начелник, службовао је по многим местима у Србији, па је тако Лозанић основну школу похађао у Кладову, Параћину и Београду, а гимназију у Неготину, Зајечару, Београду и Крагујевцу. Мајка Ана била је дугогодишња председница Београдског женског друштва.

Завршио је Правни факултет на Великој школи у Београду (1868). Убрзо након дипломирања, као стипендиста српске владе уписује Педагошку академију у Кисенахту (код Цириха), али су га афинитети водили ка природним наукама. Наредне четири године упоредо је слушао курсеве на студијама хемије. Током првог семестра похађа предавања из експерименталне физиологије и физике на Универзитету у Цириху. Наредне године студира хемију код чувеног професора Вислиценуса. Године 1870. прелази у Берлин, где наставља студије код Хофмана, једног од тада најзначајнијих изучаваоца органске хемије. Већ током студија у Берлину објавио је два рада из органске хемије у немачком часопису и постао члан Немачког хемијског друштва.

Академски и педагошки рад, уџбеници

По повратку у Београд, по препоруци Јосифа Панчића, тадашњег ректора Велике школе, постављен је најпре за суплента хемије и хемијске технологије (1872), а потом и за редовног професора Велике школе (1874−1894). Његов долазак означио је почетак модерног раздобља у развоју хемије у Србији. За кратко време Лозанић је коренито променио наставу хемије, искористивши најсавременија знања стечена у чувеним европским лабораторијама тог доба. Та знања објединио је у својим уџбеницима из органске (1874, 1880, 1893) и неорганске хемије (1875, 1883), уџбеницима хемијске технологије (1887, 1892, 1984) и хемијским практикумима (превод Вислиценусовог упутства 1873, 1879. и превод Хофманове класификације 1875) и кроз педагошки рад увео их у наставу. Ови уџбеници издвајали су се по примени структурне теорије, новој класификацији елемената, модерној класификацији органских једињења и увођењу нове номенклатуре. Имали су вишеструк значај – од пажљиво одабраних садржаја, преко стручне и научне вредности, до јасноће у методолошком приступу и језичком изразу.

Сима Лозанић био је и творац и утемељивач модерне хемијске терминологије у српској науци и пионир експерименталне наставе хемије јер је успоставио програм обавезних лабораторијских вежби. Његов уџбеник из неорганске хемије први је универзитетски уџбеник ван ондашње Русије у којем се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената.

Поред високошколских уџбеника, Лозанић је написао први модерни уџбеник из хемије за средње школе, који је по структури, стручности и педагошкој вредности превазилазио све дотада написане. Објављен је 1895. године и имао је више издања (1897, 1903, 1910, 1921, 1925) која су увек допуњавана новим научним сазнањима. У уводу издања Лозанић је истакао следеће: „(…) старао сам се да све хемијске појмове изведем из огледа. (…) Најсавременија настава хемије је онда када сваки ученик гради огледе сам.“

У току шездесет година научног рада објавио је преко двеста научних и стручних публикација. У светској научној литератури највећи одјек имали су његови радови из органске хемије и електросинтеза.

За ректора Велике школе изабран је 1890. године и већ тада је покренуо питање њеног преустројства у Универзитет, с тим што је, услед нестабилних прилика на политичкој сцени, то питање одгођено до почетка 1905. године.

Авалит, минерал који је пронашао Сима Лозанић 1884.

Доживљаји и радови, проф. др С. М. Лозанић

Рад у примењеној хемији

Сима Лозанић оставио је трага у области аналитичке хемије. Посебну пажњу посветио је проучавању природних ресурса Србије – испитивао је рудно богатство, минерале, минералне воде и земљиште. Био је први који је на стручан начин анализирао минералне воде српских бања (1874–1886. анализирао је воду у 11 српских бања), указујући на њихова лековита својства и потенцијал за развој домаћег туризма.

Међу његовим најважнијим аналитичким достигнућима издваја се откриће и утврђивање састава три до тада непозната минерала: милошина, александролита и авалита (1884). Такође је анализирао пијаћу воду са београдских чесми, а пошто је установио да је неквалитетна за пиће, покренуо је надлежне органе на деловање, па је председник општине Никола Пашић наложио да се започне изградња новог водовода и обнова постојеће водоводне мреже.

Јавно деловање и допринос развоју српске привреде

Једно раздобље живота Лозанић је посветио политици. Ушавши у политику, следећих једанаест година није се бавио професуром него је обављао више високих државних функција – три пута као министар привреде (1894, 1895. и 1897), као министар иностраних дела (1894. и 1902) и као посланик у Лондону (1900). Почетком 1894. године Сима Лозанић улази у владу Ђорђа Симића као министар привреде. За време трећег министровања (1897/99), осмислио је далекосежан план за убрзани развој појединих привредних области и подстакао индустријализацију земље. У оквиру тог плана донети су важни Закони: о пољопривредним станицама, о државним економијама, о унапређењу воћарства, о унапређењу сточарства, о сузбијању штеточина, о лову, о риболову, о шумама, о земљорадничким задругама, о унапређењу Управе фондова, о телеграфу и телефону, о потпомагању државне индустрије.

На прелазу у 20. век, Лозанић се залагао за примену вештачког ђубрива у пољопривреди. Организовао је серију вегетационих огледа у Поморављу, Посавини и Подунављу. Иако су ти огледи показали значајно повећање приноса, његове напредне идеје нису одмах биле прихваћене. Широка примена вештачког ђубрива у Србији започела је тек пола века касније.

Рад на привредним питањима одразио се и на десетогодишње залагање да се успостави Пољопривредни одсек на Филозофском факултету као „будући центар пољопривредне науке“ у коме ће се извршити „преображај наше заостале привреде и омогућити да се она попне на ступањ науке“. Истакао је потребу да се агрикултурни проблеми изучавају на научном нивоу.

Први у ректорском венцу Универзитета у Београду

Након оснивања Универзитета 1905, као најстарији и најугледнији професор, Сима Лозанић изабран је за првог ректора. Вратио се професури и наставио да модернизује наставу хемије. Године 1922. постао је први професор у историји Београдског универзитета коме је додељена диплома почасног доктора Филозофског факултета.

Као први ректор Универзитета, имао је кључну улогу у његовој институционалној изградњи. Приликом ступања на дужност ректора у свом говору изрекао је следеће:

„Наше некадашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем у то стога што је просвета сила која постиже све смерове једнога народа. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније, па и успешније.“

Истакао је да у свим напредним земљама „универзитети дају правац и државном и народном животу“.

„… Бити предан својој науци истински, и истраживати научне истине савесно, јесу особине универзитетског грађанина као научника; а бити карактеран непоколебљиво, и гајити врлине стално јесу особине универзитетског грађанина као човека; љубити пак своју домовину изнад свега, бити готов и жртвовати јој и сам живот, јесу особине универзитетског грађанина као сина једнога народа. Верујем да ће и наш Универзитет умети одгајати такав дух код својих грађана…“

– Лозанић приликом свечаног отварања
Универзитета у Београду 2. октобра 1905.

Доказани родољуб

Сима Лозанић сведочио је бројним ратовима, а у многим је био активан учесник – од српско-турских ратова (1876–1878, 1885) и балканских ратова до Првог светског рата. Током српско-турских сукоба, обављао је дужност управника Тополивнице у Војној фабрици у Крагујевцу, а 1885. године вршио је улогу надзорника друмова. Током Првог светског рата, скоро седамдесетогодишњи Лозанић прешао је Албанију са српском војском. Својим стручним знањем, као и политичким и дипломатским искуством, агитовао је да се помогне српском народу у опустошеној земљи. Један је од оснивача привредног одбора у Женеви, а касније је именован за српског делегата у англо-франко-руској комисији за исхрану заробљеника.

Био је и један од учесника српске мисије у САД 1917. године ради обезбеђивања политичке подршке и привредне помоћи земљи.

Одликовања

Сима Лозанић је и за живота доживео похвале, одликовања, признања. Биран је за члана многобројних домаћих и међународних научних институција и друштава. Члан Српског ученог друштва постао је 1873. године, Српског лекарског друштва 1874, Румунског друштва наука 1899. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1888, а редовни члан био је од 1890. године. У два наврата биран је и за председника Српске краљевске академије (1899–1900, 1903–1906). Био је члан многих домаћих и међународних научних друштава и почасни председник Српског хемијског друштва (1922), дописни члан ЈАЗУ и Чешке академије наука (1925).

За јавни и политички рад и изузетан патриотизам одликован је многим признањима: Сребрна медаља за храброст (1876), Борачка споменица (1876), Орден Светог Саве III реда (1889), Орден Милоша Великог III реда (1899), Румунске круне I реда (1907), Орден Светог Саве I реда (1922) итд.

Одлазак „духа јачег од материје“ у вечност

Радник без умора и одмора преминуо је 7. јула 1935. у Београду. Имао је 88 година. У име Српске академије наука од Лозанића се опростио Богдан Гавриловић речима: „Раднику без споредника и првоме витезу наше науке“, који је неколико месеци пред смрт, према Гавриловићевом сведочанству, изрекао „ипак је дух јачи од материје“.

Сима Лозанић, један из плејаде великих стваралаца науке и културе, оставио је неизбрисив траг у нашој науци, а својим педагошким и политичким радом дао је немерљив допринос у развоју српске државе, науке, просвете, привреде и индустрије.

„Као што сунце својим светлосним, топлотним и хемијским зрацима даје живота мртвој природи (…), тако и школа својим научним зрацима даје живота духу човечјем, посредујући да се у неуком сину хладне природе развије ум, и да тај прост живи створ постане културан човек.“

Коришћена литература

Кликнути за више

Доживљаји и радови проф. др С. М. Лозанића, Споменица његове осамдесетогодишњице, од 24. фебруара 1847. до 24. фебруара 1927. год. (стари) Београд: Штампарија „Давидовић“ Павловића и друга, 1927.

Снежана Бојовић, „Сима Лозанић (1847–1935)“, Живот и дело српских научника, Београд: САНУ, 1996, стр. 199–262.

Снежана Бојовић, Сима Лозанић 1847–1935, Београд: Принцип, 1996.

Марија Вранић-Игњачевић, Драгана Столић и Дубравка Милошевић, „Сима Лозанић: 1847–1935: први ректор Београдског универзитета: каталог изложбе“. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2005.

Снежана Бојовић, 200 година Београдског универзитета: 1808-2008: историја институције, Београд, 2008.

„Сима Лозанић: допринос науци, образовању, привреди и друштву: зборник радова са научног скупа одржаног 10. и 11. маја 2023. године“, (уредник Богдан Шолаја), Београд: САНУ, 2024.

Изабрана библиографија

Наведени преглед, који покрива само мали део богате библиографије Симе Лозанића, настоји да прикаже разнородност његовог дела. Поред научних радова из области органске хемије и електросинтеза, Лозанић се интензивно бавио питањима примене теоријских знања у пољопривреди, спровођењем различитих хемијских анализа од значаја за јавно здравље, држањем предавања за ширу публику, па чак и прилозима за војне науке изношењем личног искуства из српско-турског рата док је био ангажован на деактивирању мина.

Потпунија библиографија Симе Лозанића доступна је у публикацији Сима Лозанић 1847–1935: први ректор Београдског универзитета: каталог изложбе (аутори Марија Вранић-Игњачевић, Драгана Столић, Дубравка Милошевић), која је објављена 2005. године (сигнатура у фонду Универзитетске библиотеке II 74158).

Кликни за више

Хемија са гледишта модерне теорије. Део 1, Неорганска хемија / израдио С. М. Лозанић. – У Београду : Штампа и издање државне штампарије, 1874. – 411 стр., [1] пресав. лист : илустр. ; 20cm

ПБ11 80/1

Критика на критику или Одговор на критику моје хемије у „Будућности“ / С. М. Лозанић. – Београд : Државна штампарија, 1875. – 16 стр. ; 23 cm

Х 16

Хемија са гледишта модерне теорије. Део 1, Неорганска хемија : са 70 дрвореза у тексту и једном спектралном таблом / израдио С. М. Лозанић. – 2. прерађено и увећано изд. – У Београду: Издање и штампа Државне штампарије, 1880. – 695 стр., [4] листа с таблама : илустр. ; 22 cm

Х 152/1

Анализе српског фосилног угља / С. М. Лозанића. – Београд : Државна штампарија, 1881. –16 стр. ; 24 cm

П.о.: Гласник ; 50.
Х 117

Анализе београдских и топчидерских пијаћих вода, минералних вода по Србији и српског фосилног угља / од С. М. Лозанића. – У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1886. – [2], II, 60 стр ; 24 cm

БХ 4

Хемиска технологија. Део 1, О води и гориву / израдио С. М. Лозанић. – У Београду : Издање и штампа Краљ.-срп. државне штампарије, 1887. – VIII, 176 стр. : илустр. ; 23 cm.

Х 3

Света вештина и алхемија : јавно предавање Симе Лозанића : држано у дворани Велике школе јануара 1889. – У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1889. – [2], 29, [2] ; 24 cm. – (Јавна предавања на Великој школи. 1 коло ; 5)

П. о.: Отаџбина ; књ. 21.
ПБ15 613

Историја поимања хемиских елемената и реформација хемије : јавно предавање С. М. Лозанића : држано у дворани Велике школе 4. марта 1890. – У Београду : у штампарији Краљевине Србије, 1890. – [2], 29, [2] стр. ; 24 cm

П. о.: Отаџбина ; књ. 25.
БХ 20

О ароматичним дитијокарбаматима : саопштено у свечаној седници Академије 4. новембра 1890 / од С. [Симе] М. Лозанића. – У Београду : У Српској краљевској државној штампарији, 1890. – 27 стр. ; 24 cm. – (Глас / Краљевска српска академија ; 27. [Разред 1, Природно математичке науке] ; [књ. 11])

ПЧ I 3/27

Хемија са гледишта модерне теорије. Део 1, Неорганска хемија / израдио С. М. Лозанић. – 3. поправљењо и попуњено изд. – У Београду : Издање и штампа Краљ.-српске државне штампарије, 1893.– 408 стр. : илустр. ; 24 cm

Х 85

Милошин, александролит и авалит / од С. М. Лозанића. Тракторија круга при сталној раздаљини / од Коломана пл. Сили-а. – У Београду : Штампано у Краљ.-српској државној штампарији, 1894. – 23 стр., [1] пресавијен лист с таблама ; 24 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 41)

ПБ 397

Хемија : за средње школе / написао С. М. Лозанић. – Београд : Краљ.-Срп. Државна штампарија, 1895. – 162 стр. : илустр. ; 24 cm

ПБ6 481

Хемија : за средње школе / написао С. М. Лозанић. – 2. поправљено издање. – Београд : штампано у Држ. штампарији Краљевине Србије, 1897. – [4], 175, [1] стр. : илустр. ; 23 cm

ПБ11 135

Извештај о огледима с вештачким ђубретом у Србији : 1903. године / од С. М. Лозанића. – Београд : Главни Савез српских земљораничких задруга, 1903. – [2], 71 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Издања Главног Савеза српских земљорадничких задруга ; св. 31)

А 97/31

Хемија за средње школе / написао С. М. Лозанић. – 3. прерађено и попуњено изд. – Београд : Штампано у државној штампарији Краљевине Србије, 1903. – IV, 207, [1] стр. : илустр. ; 24 cm

Ша 820

О кукурузу као храни / од С. М. Лозанића. – Београд : Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга, 1904. – 23 стр. ; 24 cm. – (Издање Главнога Савеза српских земљорадничких задруга ; 35)

П. о.: Земљорадничка задруга ; 1904.
А 97/35

Међе периоднога система хемиских елемената / од С. М. Лозанића. – [Б. м. : б. и., 1905]. – 30 стр. ; 24 cm

П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 69.
БХ 16/69

Мински радови у Српско-турском рату 1876. године / од С. М. Лозанића. – Београд : Штампарија „Доситије Обрадовић“, 1905. – 32 стр. ; 23 cm

П. о.: Ратник.
БВ 20

Значај науке за пољску привреду : говор о св. Сави 1906 године / С. М. Лозанића. – Београд : Штампарија „Доситије Обрадовић“, 1906. – 18 стр. ; 23 cm

БШс 152

Упутство за извођење вегетационих огледа помоћу вештачког ђубрета / од С. М. Лозанића. 2 увећано изд. – Београд : Главни савез српских земљорадничких задруга, 1906. – 41 стр. : илустр.; 24 cm. – (Издање Главнога Савеза српских земљорадничких задруга ; 22)

А 97/22

О електросинтезама : (друго саопштење) : (приказано на скупу Академије природних наука 19. јуна 1907.) / од С. М. Лозанића. – Београд : [б. и.], 1907. – Стр. [253]–285 : илустр. ; 23 cm

П. о. : Глас Српске краљевске академије ; бр. 73.
БХ 15/ 73

Извештај о великим пољопривредним школама / од С. М. Лозанића. – Београд : Штампарија Д. Димитријевића, 1909. – 42 стр. ; 24 cm

БИи 317

Конзервисање (чување) људске хране / С. М. Лозанић. – У Београду : У Државној штампарији Краљевине Србије, 1909. – 23 стр. ; 24 cm

П. о.: Земљорадничка задруга ; књ. 5.
БА 53

О електросинтезама у вакуму : (девето саопштење) : из I Хемиског института Универзитета у Београду : (приказано на скупу Академије Природних Наука 31. декембра 1912.) / од С. М. Лозанића. – У Београду : Државна штампарија Краљевине Србије, 1913. – Стр. [179]-227 :
илустр. ; 23 cm

П. о.: Глас ; бр. 89.
БХ 9

О дитијокарбхидрацидима : прво саопштење / од С. М. Лозанића. – Београд : Српска краљевска академија, 1921. – Стр. [79]-88 ; 24 cm

П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 95, 1921.
БХ 14/95

О дитијокарбхидрацидима : друго саопштење / од С. М. Лозанића. – Београд : Српска краљевска академија, 1922. – 11 стр. ; 23 cm

П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 103, 1922.
БХ 14/103

Лавоазије као реформатор хемије : предавање на Народ. Универз. држано 16. марта о. г. / од С. М. Лозанића. – Нови Сад : Јовановић и Богданов, 1925. – 12 стр. ; 22 cm

П. о.: Глас апотекарства ; бр. 4, 1925.
БШс 52