Јован Цвијић
(1865–1927)
Српски географ светског угледа, оснивач научне географије, један од утемељивача антропогеографије и геоморфологије, етнолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и предводник у проучавању Балканског полуострва. Његова истраживања одлика тла, рељефа, хидрографије и етничких група оставила су трајан печат у српској и светској науци.
Детињство и школовање
Рођен је 12. октобра 1865. у Лозници. Један од петоро деце оца Тодора трговца, чија је породица пореклом из Херцеговине, и мајке Марије из места Корените. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Лозници. Ниже школовање наставио је у Шапцу и потом у Београду (1881). У клупама Прве мушке гимназије, поред Јована Цвијића, седело је неколико касније признатих српских научника, као што су Михаило Петровић Алас, Павле Поповић и Љубомир Стојановић. Већ током школовања показао је изузетан таленат за природне науке, истичући се изузетном интелигенцијом и радозналошћу. Његов пут ка науци наставља се на Великој школи. Уписује Математичко-природњачки одсек и дипломира 1888. године. Служио се литературом на три светска језика. Слушао је предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића и тада се заинтересовао за карст и његово проучавање. Са професором Жујовићем одлазио је на своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији.
По дипломирању постављен је за предавача у Другој београдској гимназији. Но намера му је била да настави усавршавање, па је Министарству просвете упутио молбу за стипендију за докторске студије географије. Даље школовање наставио је у Бечу, где је у јануару 1893. докторирао географију под менторством професора Албрехта Пенка, једног од водећих географа тог доба. Његова докторска теза о карстним облицима рељефа („Das Karstphänomen. Versuch einer morphologischen Monographie“) поставила је темеље за будућа истраживања, а њега у сам врх европске географије. Почетком марта исте године добио је примерке научног часописа Geographische Abhandlungen у којем је објављена његова докторска дисертација, „дело у којем се први пут у целини сагледавају крашке појаве, врши њихова систематизација по генетском критеријуму и ствара адекватна терминологија“. Дисертација је објављена на српском језику у Београду две године касније (1895) под називом Карст. Географска монографија.
Педагошка каријера и пионирски рад
Месец дана по докторирању враћа се у Србију. Српско краљевско намесништво 1893. именовало га је за редовног професора Велике школе. Искуства стечена у Бечу на докторским студијама уносио је у наставу и научноистраживачки рад.
Након ступања на дужност, основао је Географски завод 1894 (данашњи Географски факултет), који је био средиште научноистраживачког рада. Опремио га је глобусима, картама и литературом. Увео је новине у наставни процес, основао је Географске семинаре и обавезне екскурзије где је заједно са студентима испитивао села. Исте године покренуо је и часопис Преглед географске (геолошке, метеоролошке) литературе о Балканском полуострву.
При подели наставних група на Филозофском факултету, Цвијић је географске науке скоро потпуно везао за природне, при чему Географски завод остаје и даље средиште наставног и научног рада.
Два пута је биран за ректора Београдског универзитета (1906–1907. и 1919–1920). Током другог мандата залагао се за реорганизацију опустошеног и порушеног Универзитета и помогао је у оснивању пет нових факултета: Пољопривредног, Медицинског и Богословског, Правног факултета у Суботици и Филозофског факултета у Скопљу. Осим активности у реализацији наставе, Цвијић се трудио да обезбеди и финансијска средства за успешан рад Универзитета. Прикупљао је материјална средства за оснивање Универзитетске библиотеке и штампање уџбеника. Корденија Северанса, представника Карнегијеве задужбине, која је определила средства за подизање Универзитетске библиотеке, дочекао је у Београду јуна 1920. године. За време обављања дужности ректора залагао се и за побољшање материјалног стања студената, те су тако отворене мензе за студенте на месту некадашњих војних барака, а многе зграде претворене су у студентске домове.
Дисертација Карст. Географска монографија. (1895)
Гласник Српског географског друштва
Захвалница Краљевског
географског друштва из Лондона
Српско географско друштво
У априлу 1910. године, Јован Цвијић је са сарадницима основао Српско географско друштво – прво удружење те врсте на Балканском полуострву. Цвијић је упутио позивно писмо свим географима и научницима сродних наука да присуствују оснивачкој седници. Као разлоге оснивања овог друштва навео је ојачан географски центар на Универзитету, већи број географских стручњака у Србији и осталим крајевима Балканског полуострва, пораст интересовања за географска и антропогеографска истраживања, као и овећи корпус објављених географских издања од значаја за економско национална питања. Позиву су се одазвали бројни научници из Србије, а Цвијић је на скупу посебно нагласио важност неговања „мостовских“ области – граничних подручја између географије и сродних наука, у којима се рађају највреднија научна сазнања.
Две године након оснивања Српског географског друштва изашао је први број научног часописа – Гласник Српског географског друштва (1912), који и данас излази.
Научни рад и теренска истраживања
Читав живот Јован Цвијић је посветио науци и научним истраживањима и успео је да изгради научну географију у Србији. Подручје Балканског полуострва, површине око 500.000 км2, теренски је истраживао пуних 38 година. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима. Као научник, организовао је и спроводио систематске теренске експедиције широм Балкана, проучавајући геолошке, географске и етнографске карактеристике региона. Резултате тог теренског истраживања геоморфолошких и геотектонских феномена изложио је у двотомној студији Геоморфологија (1924).
Обишао је и дахштајнске Алпе и друге делове Аустрије, Немачку, француске Алпе и јужну Француску, Швајцарску, јужну Русију и полуострво Крим, скандинавске фјордове и Норвешку до Трондхајма, скоро целу Италију, Сицилију са Липарским острвима, Јужне Карпате и Малу Азију са Босфором и Дарданелима уз друге области некадашњег Османског царства.
Као утемељивач и водећи стручњак у двема потпуно различитим научним областима: карстологији (природној науци) и етнопсихологији (друштвеној науци), умногоме је допринео разумевању геолошких и друштвених појава. Објавио је 47 радова о рељефу и хидрографији карста, у којима је објаснио настанак и развој свих карстних формација, као и сложену циркулацију воде у карстним пределима. У научну терминологију увео је и српске речи (увала, понор, хум, брег, брдо, коса, главица, чот, чука, хрид, вртача, пећина, бук, клисура, долина, луг, висораван…). Откривши трагове плеистоценских глечера, побијао је тврдње угледних страних глациолога да на Балканском полуострву није било глацијалног доба. Истраживањем планинских система, басена и тектонски нестабилних зона, унапредио је тектонску геологију. Први је међу нашим природњацима систематски проучавао језера, чиме је утемељио лимнологију.
Антропогеографија и етнолошка истраживања
Један од Цвијићевих најзначајнијих доприноса је увођење и развој антропогеографије – дисциплине која проучава утицај природне средине на друштво и културу. Спроведена антропогеографска истраживања бавила су се односом човека и његовог географског окружења, миграцијама, менталитетом и културним обрасцима балканских народа. Теренским истраживањима први је утврдио главне правце миграција становништва и њихове последице, као и научну класификацију насеља према позицији, типу и функцији. Његови погледи на динамичне друштвене процесе у земљи, његове визије о будућим односима међу јужнословенским народима, о државном уређењу и о нашим способностима за стваралаштво у науци и политици изложене су у четири тома књиге Говори и чланци (1921–1923).
Изградио је строге принципе о научном раду и доносио научни суд само на основу чињеница, захтевајући такав став и од својих ученика и сарадника. Методологију свог истраживања објаснио је у студији о антропогеографским проблемима Балканског полуострва, синтетизујући налазе у монографији Балканско полуострво и јужнословенске земље, која је најпре објављена на француском језику у Паризу (1918), а затим на српском у Београду (1922).
Друштвена и национална прегнућа
Цвијић није био само кабинетски научник – био је веома ангажован у јавном и политичком животу.
Током Првог светског рата, 1916. године, разочаран у савезнике, боравио је у Нешателу, малом месту у Швајцарској. Ту се бавио научним радом и помагао избегло српско становништво. На позив колега и угледних научника, био је гостујући предавач на Сорбони у два наврата: од 1917. до 1919, као и 1925. године. Колики је значај држава Француска придавала гостовању српског научника говори чињеница да је амбасадор Француске у Берну, по налогу из Париза, послао једног од својих секретара да допрати Цвијића до границе Швајцарске са Француском.
По налогу српске владе, обављао је важне политичке задатке у Лондону, Паризу, Риму и Атини. Мисија успостављања дипломатских односа Енглеске са нашом земљом који су били прекинути после Мајског преврата 1903. године, одвела га је у Лондон. Друго Цвијићево политичко ангажовање било је учешће на Конференцији мира у Версају 1919–1920. у својству научног референта за географију и етнографију, где је заступао интересе Србије и Краљевине СХС, указујући на етнографске и историјске чињенице које су биле од пресудног значаја за одређивање граница нове државе. Иначе, Конференција мира представљала је први мировни скуп у историји војних сукоба, који је, поред политичара, захтевао и присуство научника.
Сведочанства угледа и дела
Цвијић је током живота постао почасни члан многих научних и стручних установа у свету и добитник бројних светских одликовања, медаља и почасти.
Са само 30 година постао дописни члан Српске краљевске академије, у Одељењу друштвених наука, на предлог Јована Жујовића. А четири године касније, 1899. изабран је за редовног члана Академије у Одељењу природних наука. Указом краља Петра I Карађорђевића, Јован Цвијић је у априлу 1921. године постављен за председника Српске краљевске академије. Председавао је до 1927. Такође, за време Цвијићевог мандата, изграђена је палата Академије, у Кнез Михаиловој 35 у Београду, где се и данас налази њено седиште.
Ово су само нека од многобројних признања: дописни члан Краљевског угарског географског друштва у Пешти (1897), Географског друштва у Женеви (1898), Природњачког друштва за испитивање источних земаља у Бечу (1898), Белгијског географског друштва (1899), Етнографског чехословачког друштва у Прагу (1903), Академије наука, писма и уметности у Италији (1903), Географског друштва у Берлину (1908), Чешког природњачког друштва у Прагу (1921); почасни члан Матице српске (1901), Удружења географа Универзитета у Бечу (1901), Румунског географског друштва у Букурешту (1903), Краљевског географског друштва у Лондону (1906), Друштва природних наука у Нешателу (1916), Чешког природњачког друштва у Брну (1920), Чешке академије наука и уметности у Прагу (1922), Краљевског холандског географског друштва у Амстердаму (1923), Географског друштва у Бечу (1926); добитник је Ордена Светог Саве III реда (1901), Ордена Светог Саве II реда (1904), Даниловог ордена II реда са звездом (1907), Великог официрског крста II степена (1910), Ордена команданта Легије части (1911), Ордена Белог орла V реда (1911), Крста милосрђа за учињене услуге српским рањеницима у Првом светском рату од 1914. до 1920. године (1920), Ордена Светог Саве I реда (1923), Ордена Белог лава Чехословачке Републике (1925); додељена му је златна медаља Географског друштва у Паризу Prix Conrad Malte-Brun за научно истраживање Балканског полуострва (1903), медаља Prix Eugen Patron Географског друштва у Паризу (1917), медаља Gauthiot (Europe) у Паризу (1919), Златна патронска медаља Британског краља Краљевског географског друштва у Лондону (1920), Златна медаља Географског друштва у Њујорку (1924); редовни члан Геолошког друштва у Бечу (1908), Социолошког друштва у Паризу (1919), Спелеолошког друштва у Бечу (1923); редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Прагу (1903); почасни председник Петог конгреса чешких природњака и лекара (1914), Првог конгреса словенских географа и етнографа у Прагу (1924), Југословенско чехословачке лиге у Београду (1925); почасни доктор Карловог универзитета (1922), Париског универзитета (1924) итд.
Последње године и наслеђе
Велики део свог живота Јован Цвијић је провео на терену у дуготрајним и напорним истраживачким путовањима, често у тешким и неповољним условима. Управо такав начин живота оставио је трага на његово здравље, па су се први озбиљни симптоми болести јавили пре навршене 47. године.
Један од најугледнијих српских интелектуалаца, кога су са пажњом дочекивали и ван Србије, преминуо је у зору 16. јануара 1927. у Београду. Његовој супрузи Љубици стигло је преко 600 телеграма саучешћа из целог света – доказа дубоког поштовања које је уживао у научним и друштвеним круговима широм земље и Европе. Од Цвијића су се, поред многих других, опростили краљ Александар, професор Милутин Миланковић и тадашњи ректор Павле Поповић.
Године 1963. Завод за заштиту споменика културе града Београда донео је Решење о утврђивању споменичких својстава куће Јована Цвијића, чиме су стављене под заштиту и лична заоставштина знаменитог географа и научника, и само здање. Приликом обележавања сто година од научниковог рођења 1965. донета је Одлука о оснивању Меморијалног музеја, који је 1968. године отворен за посетиоце.
Допринос Јована Цвијића науци и образовању остаје неизбрисив. Његов животни пут, посвећен истраживању, преношењу знања и служењу друштву, најбољи је пример снаге појединачног залагања у изградњи научне и националне свести. И сам је говорио: „Што год више од себе дајете, више ће вам се враћати.“ Тако је и живео – у истрајности, раду и вери у вредност знања.
Коришћена литература
Кликнути за више
Стеван М. Станковић, Јован Цвијић: даровита и осећајна душа, Београд: Српско географско друштво, 2006.
Татјана Корићанац, Београдски атлас Јована Цвијића: век и по од рођења: 1865–2015, Београд: САНУ, Музеј града Београда, 2015.
Стеван М. Станковић, Јован Цвијић 1927, Београд: Географски факултет, 2019.
Љубинка Трговчевић, Научници Србије и стварање Југославије: 1914–1920, Прометеј; Радио-телевизија Србије, 2020.
Јован Цвијић: живот, дело, време: поводом 150 година од рођења, Београд: САНУ; Географски институт „Јован Цвијић“, 2021.
Изабрана библиографија
Кликнути за више
Данашње стање географске науке : уводно предавање из географије Јована Цвијића. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1893. – 34 стр. ; 24 cm
ПБ15 505
Прилози за познавање Јадранског Приморја : (проматрања и студије) / од Ј.[Јован] Цвијића. – [Београд : б. и.], 1894. – 9 стр. ; 32 cm
П. о.: Просветни гласник ; 1894.
БГ 150
Карст : географска монографија / написао Ј. Цвијић. – Београд : [б. и.], 1895. – IX, 173 стр. : илустр. ; 23 cm
Г 7
Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији / од Јована Цвијића. – У Београду : Штампарија Краљевине Србије, 1895. – 101 стр., [9] листова с таблама (од тога 2 пресавијена) : ilustr. ; 24 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 46. [Разред 1, Природно-математичке науке] ; [књ. 16])
ПЧ I 3/46
Преглед географске литературе о Балканском полуострву / уредио Ј. Цвијић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1895–1908. – 4. књ. ; 32 cm
Иб 102 / 1–4
Извори, тресаве и водопади у Источној Србији / од Ј. Цвијића. – [Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1896]. – 122 стр., [5] листова с таблама, [5] пресавијених листова ; 25 cm
П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 51.
ПБ15 347
Трагови старих глечера на Рили / од Ј. Цвијића. – Београд : Српска академија наука, 1896. – 105 стр., [3] пресав. листа, [3] листа с таблама : илустр., геог. карте ; 24 cm
П. о.: Глас Српске краљевске академије ; 54. Разред 2 ; 19)
Г 193
Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама / [Ј. Цвијић]. – Београд : Српска Краљевска Државна штампарија, 1896. – 24 стр. ; 15 cm
БГ 513
Das Rila-Gebirge und seine ehemalige Vergletscherung / von J. Cvijić. – [Berlin : s. n.], 1898. – Str. 201-253, [2] savijena lista : geografske karte ; 23 cm
P. o.: Zeitschrift der Gesellsch für Erdkunde zu Berlin ; Bd. 33.
Р 393
Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе / од др Ј. Цвијића. – Београд : Српска краљевска академија, 1899. – 196 стр. ; 23 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 57. Разред 1 ; 21)
ПЧ I/3
Општа Географија : антропогеографија / [Јован Цвијић]. – Београд : Leon D. Alcalay, 1901. – 224 стр. ; 34 cm
Ша 945
Антропогеографски проблеми Балканскога полуострва / од Ј. Цвијића. – [Београд : Издање Српске академије наука, 1902]. – [1], CCXXXVI, [1] стр. : илустр. ; 24 cm
П. о.: Етнографски зборник ; књ. 4.
Г 153/4
Геолошки атлас Македоније и Старе Србије [Картографска грађа] / од Ј. Цвијића. – Београд : Академија наука, 1903. – 1 атлас (8 листoва с геогр. картама) : у боји ; 68 cm
23/ 1
Балканска, алпијска и карпатска глацијација / од др Ј. Цвијића. – Београд : Српска краљевска академија, 1904. – Стр. 175–207 ; 23 cm. – (Глас / Српска краљевска академије ; 67. Разред 1 ; 26)
ПЧ I/3
Упутства за проучавање села у Босни и Херцеговини / Ј. Цвијић. – У Срем. Карловцима : Српска манастирска штампарија, 1904. – 14 стр. ; 24cm
П. о.: Календар „Просвета“ ; 1905.
ПБ10 3077
Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије : с посматрањима у Јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и Северној Арбанији. Књ. 1 : (Са 51 геогр. и геол. скицом, профилима и фотографијама) / написао Ј. Цвијић. – Београд : [б. и.], 1906. – VIII, 392 стр. : илустр. ; 32 cm + дод. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 17. Природњачки и математички списи ; књ. 3)
III 6059/1
Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије : с посматрањима у Јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и Северној Арбанији. Књ. 2 : (Са 83 геогр. и геол. скице, профила и фотографије у тексту и 19 илустр. фотографија у прилогу) / написао Ј. Цвијић. – Београд : [б. и.], 1906. – Стр. [1-4], 393-688, [1], [20] листова с таблама, [3] пресавијена листа : илустр. ; 32 cm + дод. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 18. Природњачки и математички списи ; књ. 4)
III 6059/2
Проматрања о етнографији македонских Словена / написао Ј. Цвијић. – 2. попуњено изд. – Београд : Г. Кон, 1906. – 69 стр. ; 24 cm + статистичке таблице макед. народа
Г 344
О научном раду и о нашем универзитету : (Светосавски говор 1907.) / Јован Цвијић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1907. – 63 стр. ; 24 cm
Шс 2
Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем : (са две карте) / Јован Цвијић. – [Београд : Kњижара С. Б. Цвијановића], 1908. – 62 стр. : илустр. ; 24 cm
И 88
KARTA Stare Srbije i Makedonije [Kartografska građa] / (po Stielerovu Atlasu i podacima J. Cvijića). – 1:1 500 000. – Gotha : Justus Perthes ; Beograd : Knjižarnica S. B. Cvijanovića, 1908. – 1 geogr. karta : u boji ; 46 x 39 cm, presavijena na 20 x 12 cm
24/ 23
Антропогеографски преглед Епира / Ј. Цвијић // Нова искра. – Год. 10, бр. 1 (1911), стр. 9-12.
Ч 1177
Карта Србије и Црне Горе [Картографска грађа] / од Ј. Цвијића. – 3. прегледно и поправљено изд. – Размер 1:750 000. – Београд : Књижарница Геце Кона, 1911. – 1 геог. карта : у боји ; 52 х 53,5 cm, пресавијена на 18 х 17 cm
ПБ11 1749
24.
Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије : с проматрањима у јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, у Тесаији и Епиру : (са 24 географске и геолошке карте и фотографије изван текста и са 71 профилом и скицом у тексту). Књ. 3 / Ј. Цвијић. – Београд : Српска краљевска академија, 1911. – VIII стр., стр. 689-1272, [9] пресавијених листова с геогр. картама, [14] листова с таблама : илустр. ; 33 цм
III 6059/3
Упутства за испитивање насеља и психичких особина / [Ј. Цвијић]. – Београд : Нова штампарија „Давидовић“, 1911. – 49 стр. ; 24 cm
Г 442
Балкански рат и Србија / Јован Цвијић. – 2. изд. – Београд : Нова штампарија „Давидовић“, 1912. – 16 стр. ; 24 cm
П. о.: Српски књижевни гласник ; књ. 29, бр. 9.
И 1032/1
Ледено доба у Проклетијама и околним планинама / [написао] Ј. Цвијић. – Београд : Српска краљевска академија, 1913. – Стр. 188–267 : илустр. + 2 карте ; 23 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 91. Разред 1, 38)
ПЧ I / 3
Географски и културни положај Србије / Јован Цвијић. – Сарајево : Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1914– 31 стр. ; 20 cm
П. о.: „Ратна Споменица“ Босанске Виле.
ПБ5 2263
Јединство Југословена : прва половина : (са 1 картом) / од Dinaricus-a. – Ниш : Државна штампарија Краљевине Србије, 1915. – 60 стр. : илустр. ; 33 cm
Р 3158
Questions Balkaniques. 1 , Une publication anglaise sur les problèmes balkaniques. Les assertions d›un écrivain bulgare. Les bases géographiques de la question macédonienne. Remarques sur l›ethnographie de la Macédoine / Jovan Cvijić. – Paris ; Neuchatel : Attinger frères, [1916]. – 79 str. ; 22 cm
ПБ6 46
La Péninsule balkanique : géographie humaine : avec 31 cartes et croquis dans le texte et 9 cartes hors texte / Jovan Cvijić. – Paris : Librairie Armand Colin, 1918. – VIII, 528, [4] str., [9] presavijenih listova s geogr. kartama : ilustr. ; 25 cm
ПБ21 2708
Абразионе и флувијалне површи : са 60 скица и профила у тексту и 11 фотографија у прилогу : (први чланак) / Јован Цвијић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1921. – 61 стр. : скице, фотогр. ; 29 cm
П. о.: Гласник географског друштва; год. 5, св. 11, 1921.
Г 97
Говори и чланци / Јован Цвијић. – Београд : Издавачка књижарница „Напредак“, 1921-1923. – 4 књ. ; 25 cm
Г 6/1-4
Балканско Полуострво и јужнословенске земље : основе антропогеографије : са 49 карата и скица у тексту и са 7 карата и 54 фотографије изван текста. Књ. 1 / Јован Цвијић ; превео с француског Боривоје Дробњаковић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1922. – XVI, 418 стр., [6] пресавијених листова : илустр. ; 25 cm
Г 26/1
Сеобе и етнички процеси у нашем народу : једно предавање : с картом / Јован Цвијић. – Сарајево : Друштво Просвета, 1922. – 20 стр. ; 21 cm. – (Просветина библиотека ; св. 8)
Ј 94/8
Геоморфологија = Morphologie terrestre : са 94 фотографије и 12 карата изван текста, 420 скица, фотографија и 87 карата у тексту. Књ. 1 = Tome 1 / Јован Цвијић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1924. – XXI, 588 стр., [60] листова с таблама, [1] пресав. лист са геогр. картама : илустр. ; 29 cm
Г 31/1
Геоморфологија = Morphologie terrestre : са 156 фотографија и 5 карата изван текста, 436 скица, фотографија и карата у тексту. Књ. 2. Tome 2 / Јован Цвијић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1926. – 506 стр., [95] листова с таблама, [5] пресавијених листова са геогр. картама : илустр. ; 29 cm
Г 31/2
Уређивачки рад
Јован Цвијић је уредио више од 20 књига Насеља српских земаља у оквиру Српског етнографског зборника и едиције „Насеља и порекло становништва“. Прва књига овог великог подухвата, који има укупно 47 публикација, објављена је 1902. године, а последња коју је Цвијић уредио изашла је 1926, годину дана пре његове смрти.
Кликнути за више
НАСЕЉА српских земаља : расправе и грађа. Књ. 1 / уредио Ј. Цвијић. – У Београду : Српска краљевска академија, 1902. – CCXXXVI, 497 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 4. [Одељење 1, Насеља и порекло становништва ; књ. 1])
Р 3042
НАСЕЉА српских земаља : атлас. Књ. 1 / уредио Ј. Цвијић [картографска грађа]. – [1:1.500.000]. – Београд : Српска краљевска академија, 1902. – XXIII табле : геог. карте (једна у боји) и црно беле фотографије ; 33 cm. – (Српски етнографски зборник / Српска Краљевска академија ; књ. 4)
ПЧ II 10/4/Атлас
НАСЕЉА и порекло становништва. Књ. 23 / уредио Јован Цвијић. – Београд : Српска краљевска академија, 1926. – VIII, 599 стр., 6 фотографија, 7 скица, 2 карте : илустр. ; 24 cm. – (Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; Књ. 38)
ПЧ II 10/38