Јован Жујовић
(1856–1936)
Српски геолог, академик, ректор Велике школе и професор, родоначелник српске геолошке науке, сенатор, државни саветник, народни посланик, министар просвете и иностраних дела. Његова истраживања поставила су темеље геологије и стратиграфије у Србији, а значајно је допринео и развоју палеонтологије и антропологије. Својим угледом, образовањем, интелигенцијом, великим трудом и талентом сврстао се у узак круг интелектуалаца који су обележили српску науку и културу последњих деценија 19. и првих деценија 20. века. А захваљујући Жујовићу Србија се убрајала у малобројне земље у Европи које су биле геолошки проучене у 19. веку.
Детињство и школовање
Рођен је 31. октобра 1856. године у Брусници, код Горњег Милановца, где му је отац Младен, велики љубитељ књижевности, начелник Рудничког округа, службовао, а мајка Јелена, кћи устаничког кнеза, водила домаћинство. Основну школу започео је у месту Неменикуће код Сопота где су имали велико имање, а потом се са породицом сели у Београд, и ту завршава основну школу и више разреде Реалне гимназије. Као гимназијалац изучавао је социјалистичке идеје Светозара Марковића и под тим утицајем хтео је да упише Политехнику у Цириху. Након неуспешне прве године, вратио се у Београд и 1873. уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе. У раној младости савладао је руски, француски и немачки језик. Показивао је наклоност према природним наукама, али га је једнако привлачила и политика. Професор Јосиф Панчић разбуктао је Жујовићеву љубав према природним наукама и трасирао његов научни пут, који га је 1876. одвео у Париз, на Сорбону. Јула 1879. са запаженим успехом је дипломирао. Жујовић је одлучио да се посвети геологији, па је остао у Паризу да ради у петрографској лабораторији на Колеж де Франсу. Проучавао је велику колекцију магматских и метаморфних стена из Анда, о чему је 1880. објавио свој први научни рад, којим је стекао међународни углед.
Педагошки, научни и друштвено ангажовани домети
По повратку у Србију, 1880. године постаје први професор геологије и минералогије на Великој школи. У његовим „чизмама“ те науке напредују корацима од седам миља. Од студената је тражио да буду обавештени природњаци који познају методе проучавања и систематизоване чињенице. Путовао је по Србији и почео да је геолошки проучава. Направио је збирке минерала, стена и фосила, изводио вежбања и теренска истраживања, формирао библиотеке, писао и преводио уџбенике. Из Париза је донео први поларизациони микроскоп у Србију и применио га на испитивање наших стена, само двадесетак година након што су у свету микроскопи почели да се користе у овој области. Израдио је прву Геолошку карту Србије (1882, 1886, 1889). До краја деценије написао је и уџбенике из геологије у којима је протумачио дотадашња знања из ендодинамике и егзодинамике, и објављивао радове у страним часописима. Био је и наш први учени археолог који је прикупљао и научно описивао археолошки материјал.
Даровит и чврсте воље оснива Минералошки и геолошки завод 1883, а исте године учествује у формирању Српског археолошког друштва. Геолошки завод оснива 1889. Покретач је и уредник часописа Геолошки анали Балканског полуострва (1889). Последњу декаду 19. века започео је утемељивањем Српског геолошког друштва (1891), које је изникло спонтано из ђачких конференција. Седиште се до 1952. године налазило у Капетан Мишином здању и окупљало је интелектуалну елиту Србије различитих професија, чији су прилози објављивани у Записницима (часопис који излази од 1897. године до данас). Објавио је капитално дело и круну свога рада, први том монографије Геологија Србије (1893), сачињену на основу материјала које је лично прикупио, чиме је нашу земљу уврстио у мали круг европских које су у геолошком погледу биле проучене још крајем 19. века. Оставио је за собом 168 радова, двадесетак властитих и преведених књига и 138 реферата и приказа.
Геолошка карта Србије
(1886)
Каталошки листић из базе
српских псеудонима у
Универзитетској библиотеци.
Обављао је дужност секретара Српске краљевске академије. Учествовао је и у покретању рада на изради азбучника Југословенског енциклопедијског речника. Као љубитељ природе оснива Српско планинарско друштво (1901), чији је дугогодишњи председник. Дао је велики допринос и отварању Природњачког музеја у Београду (1904). Велики труд уложио је у оснивање Француског књижевно друштва које је окупљало српске интелектуалце и политичаре школоване у Француској.
Залагао се за оснивање задруга и пољопривредних школа. Пред рат је објавио „Програм рада за добро села“ (1914). Његовом заслугом у Закону о државном зајму из 1905. издвојена је сума за оснивање Пољопривредног одсека на новонасталом Универзитету, од које је после рата купљена целокупна опрема Пољопривредно-шумарског факултета у Београду. Био је дугогодишњи члан Главног савеза земљорадничких задруга, а од 1919. године први потпредседник Југословенских земљорадничких задруга.
Изабран је 1896. године за ректора Велике школе. У том својству извео је промене у организацији, тако да је она веома лако прерасла у Универзитет.
Након неуспелог Ивањданског атентата на краља Милана, Жујовић је изненада 21. јула 1899. пензионисан и прогнан из Србије, највероватније из политичких разлога по налогу краља Милана, који је искористио атентат да се обрачуна са социјализмом на Великој школи. Отишао је у Париз у лабораторију, у којој је раније радио и ту је завршио други том монографије Геологија Србије у којем се налазе исцрпни описи тада познатих магматских стена из Србије. Амнестиран је половином 1900. године.
На политичкој трибини
По повратку у Србију, укључио се у политички живот. Био је сенатор, државни саветник, народни посланик, министар просвете и иностраних дела (1905. и 1910). У другом мандату дао је оставку због малих средстава која су се одвајала за просвету. Као народни посланик активно је учествовао у доношењу Закона о Универзитету. Када је тај закон ступио на снагу 1905, постављен је за једног од осам првих редовних професора новог Универзитета. Током Првог светског рата спасавао је библиотеку Геолошког завода и збирку метеорита из Природњачког музеја. Као незванични повереник српске владе одлази у Париз 1915. да брани будуће границе државе од територијалних претензија Италије, Бугарске и Румуније. Уз то, неуморно је извештавао о страдањима Србије у Великом рату, а као убеђени франкофил радио је на стварању што чвршћих савезничких и братских веза између двају народа. На захтев владе након Париза отпутовао је 1915. године у Лондон да би стишао напетост између српских изасланика и Југословенског одбора, а посебно интригама склоног Франа Супила. Крајем 1915. и почетком 1916. као члан француског универзитетског комитета и шеф Српске школске канцеларије прикупио је 4.000 ђака и студената избеглих из Србије и распоређивао их је по школама и факултетима по Француској. Након рата, са Љубомиром Стојановићем и Јашом Продановићем оснива Републиканску странку и критикује монархију, као одраз духовног и моралног пропадања друштва. Сматрао је да до моралног оздрављења може довести само омладина јер она „зна да живети не значи трајати од рођења до смрти (…), већ и радити за опште добро, осветљавати што је тамно у садашњости, подстицати свануће у будућности (…) и с пијететом се сећати сјајних ликова из прошлости.“ После 1931. потпуно се повлачи из јавнога живота; само још одлази да држи наставу на Универзитету и на зборове Српског геолошког друштва.
Признања
Јован Жујовић је још за живота добио признања за упоран, вредан и стручан рад. Прво признање било је избор у Српско учено друштво (1883). Следе избори у Југославенску академију знаности и умјетности (1886), Мађарско геолошко друштво (1886), Кијевско јестаственичко друштво (1887). Био је члан Српске краљевске академије од 1887. и њен председник 1915–1921. године. Добитник је Ордена Светог Саве III реда (1893), француског Ордена Officier de l’Academie (1898), Медаље за успомену на четрдесетогодишњицу Велике светоандрејске скупштине (1899), француског Ордена Grand Officier de l’ordre national de la Legion d’honneur (1911), Крста милосрђа (1914) и бугарског Ордена за грађанске врлине. Нарочито је ценио признање сарадника и ученика који су му поводом тридесетогодишњице Српског геолошког друштва поклонили геолошки чекић, на чијој су дршци и данас читљиви потписи, а чува се у свечаној соби Завода за геологију и палеонтологију Универзитета у Београду. Изабран је за доживотног почасног председника Српског геолошког друштва. У знак изузетног поштовања палеонтолози су фосилима наденули називе по Жујовићу.
Одлазак српског геолога
Почетком 1933, Жујовић је записао: „Ова ми година неће донети ничега новога. Ако буде шта ново, биће погоршање садашњег стања. Све мање сам задовољан самим собом и увиђам да моме злу нема лека. Није то склероза и друге телесне нелагодности, туга ме држи стално и све јаче.“ Преминуо је у дубокој старости, потпуно усамљен, јула 1936. године у Београду, оставивши изузетно богат научни и друштвени допринос. О његовој смрти известиле су све престоничке новине, а Политика је објавила опширан животопис Јована Жујовића – човека за којег је академик Александар Белић написао да се „на њему могла заснивати читава култура једног народа“. У култури сећања народа коме је припадао успомена на дело овог великана широког образовања, научног угледа и европских манира, блеђа је него што завређује. Биста у порти цркве у Неменикућу, коју је излио вајар Ђорђе Јовановић, једини је јавни споменик који му је подигнут, а његово име носе само две улице (у Београду и Сопоту) и средња техничка школа у Горњем Милановцу.
Коришћена литература
Кликнути за више
Александар Грубић, „Јован М. Жујовић“, Живот и дело српских научника, Београд: Српска академија наука и уметности, 1996, 291–360.
Видојко Јовић, Јован Жујовић као геолог и археолог, Београд: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета, 2006, стр. 143–167.
Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици: политичка биографија Јована Жујовића, Београд: Службени гласник, 2014.
Владимир Милановић, Великани природних наука (12 плаката), Београд: Службени гласник, 2024.
Изабрана библиографија
Кликнути за више
Note sur les roches éruptives et metamorphiques des Andes / J. Jouyovitch. – Belgrade : [s.n.], 1880. – 19 str. ; 24 cm
ПБ15 1810
Приступно предавање Јована Жујовића, суплента Велике школе држано 16. децембра 1880. – Београд : Државна штампарија, 1881. – 22 стр. ; 21 cm
Шс 6
Кратки преглед историје минералогије / Јован М. Жујовић. – Београд : У Краљевско-српској државној штампарији, 1883. – 71 стр. ;21cm
Н 73
Sur les roches éruptives de la Serbie / Jovan M. Žujović. – Paris : [s.n.], 1883.
БН3 100
Sur les terrains sédimentaires de la Serbie / Jovan M. Žujović. – Paris : [s.n.], 1883.
БН3 28
Грађа за геологију Краљевине Србије / од Ј. М. Жујовића – У Београду: Краљевска српска државна штампарија, 1884–1885. – 4 књ. ; 25cm
Н 75 /1-4
Нове петрографске феле / од Ј. М. Жујовића. – У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1885. – 14 стр. ; 25 cm
БН 29
Библиографија за геологију Балканског полуострва = Bibliographie geologique dela presqu’île des Balkans. 1, 1886 / од Ј. М. Жујовића. – Београд : Краљевска српска државна штампарија, 1888. – 12 стр. ; 32 cm
ПБ15 502
Geologische Übersicht des Königreiches Serbien / Jovan M. Žujović. – Wien : Hölder, 1886. – 54str.
БН4 11
Скица геолошке карте Краљевине Србије [Картографска грађа] / израдио Ј. М. Жујовић. – [1:1,500.000]. – Београд : Литографија М. Јорговића, 1886. – 1 геог. карта : у боји ; 29 x 23 cm
24/106
Петрографска минералогија / написао Јован М. Жујовић. – Београд : Краљевско-српска државна штампарија, 1887. – XVIII, 94 стр. ; 22cm
Н 14
Лампрофири у Србији : саопштено Академији природних наука 14. октобра 1887 год. / од Јована М. Жујовића. – Београд : Краљевско-српска државна штампарија, 1888. – 31 стр. ; 24 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 3)
ПЧ I 3/3
Основи за геологију Краљевине Србије : са скицом геолошке карте / саставио Ј. М. Жујовић. – 2. изд. – Београд : Српска краљевска државна штампарија, 1888. – IV, 130 стр. ; 23 cm
П.о.: Геолошки анали Балканског полуострва ; књ. 1.
Н 29
Петрографија / написао Јован М. Жујовић. – Београд : Државна штампарија, 1889-1895. – 2 књ. ; 23 cm
Н 28
Геолошки анали Балканскога полуострва = Annales géologiques de la Péninsule Balkanique. Књ. 2. Део 2 / уређује Ј. М. Жујовић. – Београд : Краљевско-српска државна штампарија, 1890. – 32 стр., [3] листа с таблама : илустр. ; 24 cm
ПБ15 509
Еуфотити у Србији / од Ј.М. Жујовића. – Београд : Краљевско–српска државна штампарија, 1890. – 10 стр. ; 24 cm.
БГ 94
Јелички метеорит / Ј. М. Жујовић. – Београд : Краљ. српска државна штампарија, [1890]. – 15 стр. ; 22 cm
П. о.: Геолошки анали Балканског полуострва ; књ. 2, 1890.
Н 304
Геологија Србије [Картографска грађа]. Део 1 : Топографска геологија. Атлас. Св. 1 / од Јована М. Жујовића. – Београд : Српска краљевска академија, 1893. – 1 атлас (3 карте, [2] табле с цртежима) : у боји ; 33 cm
ПБ15 513
Геологија Србије. Део 1, Топографска геологија / од Јована М. Жујовића. – Београд : Српска краљевска академија, 1893. – [6], 334, [1] стр. : илустр. ; 32 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 4. Природњачки и математички списи ; књ. 1)
ПЧ II/8/4
Камено доба / написао Јован Жујовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1893. – 207 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Српска књижевна задруга ; 11)
К 1/11
Геологија Србије. Део 2, Еруптивне стене / од Јована М. Жујовића ; (уз сарадњу Г. С. Урошевића). – Београд : Српска краљевска академија, 1900. – XVI, 239, [1] стр. ; 32 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 5. Природњачки и математички списи ; књ. 2)
ПЧ II 8/5
О порфиритима са севернога дела Црне Горе / од Ј. М. Жујовића. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1903. – 11 стр. ; 23 cm
П.о: Геолошки анали Балканског полуострва ; књ 6.
БН 155
Кратка историја геологије / написао Ј. М. Жујовић. – Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1912. – 68 стр. ; 24 cm
Н 74
Општа геологија / од Јована М. Жујовића. – Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1923. – 319 стр. : илустр. ; 25 cm. – (Геологија / Јован М. Жујовић и Владимир К. Петковић ; књ. 1)
Н 7
Неколико вулканских стена из кумановске области / од Ј. М. Жујовића. – [Београд] : [б.и.], [1925]. – 8 стр. ; 25 cm
П.о.: Геолошки анали Балканског полуострва ; књ. 8, св. 2.
БН 158
Постање земље и наше домовине / написао Јован М. Жујовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1927. – 275, [6] стр. : илустр. ; 19cm. – (Поучник / Српска књижевна задруга ; 3)
Ј 23/3
Постање земље и наше домовине. део други / написао Јован М. Жујовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1929. – 222 стр., XXXII листа с таблама, [1] пресавијен лист с геогр. картом : илустр. ; 19 cm. – (Поучник / Српска књижевна задруга ; 5)
Ј 23/5
Друштвени и политички списи
Кликнути за више
Програм рада за добро села / од Ј. М. Жујовића. – Београд : Штампарија „Доситије Обрадовић“, 1914. – 14 стр. ; 23 cm
БА 95
Les Serbes : population rurale et urbaine, vie intellectuelle, religion, politique : conference faite à Lyon, le 28 Mai 1917 / par Iovan M. Žujović. – Paris : Lahure, 1917. – 46 str., [1] presavijen list s geogr. kartom ; 22 cm
ПБ6 55
Influence intellectuelle française sur les Serbes : conférence faite à Paris le 8 mars 1918 / par Jovan M. Zujović. – Vannes : Imprimérie Lapolye frères, 1918. – 66 str. : geogr. karta ; 19 cm
ПБ21 2895
Le sol et la situation agraire dans les pays serbo–croates et slovènes / par Jovan M. Zujovic. – Paris : L’association la „Yougoslavie“, 1918. – 80 str. ; 19 cm. – (La bibliothèque de la „Yougoslavie“ ; 2)
I 39060
Отаџбина : беседа Јована М. Жујовића председника Српске Краљевске Академије српским ратним инвалидима на Петровдан 1918. године. – Београд : Државна штампарија С. Х. С., 1919. – 14 стр. ; 21 cm. – (Књига за народ ; 1)
ПБ5 2244
О републиканизму у Србији : јавно предавање држано у Крагујевцу 24. децембра 1922. године/ Јован М. Жујовић. – Београд : „Скерлић“, 1923. – 32 стр. ; 19 cm. – (Републиканска библиотека; 10)
П 536/10
О француском духу и карактеру / од Јована М. Жујовића. – Београд : Штампарија „Родољуб“, 1923. – 14 стр. ; 22 cm
БП 700
Француска република / Јован М. Жујовић. – Београд : Модерна штампарија В. Ненадића, 1923. – 26 стр. ; 19 cm. – (Републиканска библиотека ; 11)
П 536/11
О садашњој духовној и моралној кризи: прочитано на конгресу Републиканске странке у Јагодини 25. децембра 1927. / Јован М. Жујовић. – Београд : Штампарија „Туцовић“, 1928. – 15 стр. ; 20 cm
БП 702
Снабдевање села водом : извори и бунари / написао Јован М. Жујовић. – Београд : Српска краљевска академија, 1931. – 119 стр., географска карта ; 19 cm. – (Поучна библиотека Задужбине Каменка и Павла браће Јовановића ; књ. 5)
Шв 145