Михаило Петровић Алас
(1868–1943)
Математичар, један од оснивача српске модерне математичке школе, професор универзитета, проналазач, академик, књижевник, филозоф, ихтиолог, путник, музичар и страствени риболовац – алас, по чему је и добио надимак, речју – Homo universalis.
Рани живот и образовање
Рођен је 6. маја 1868. године у Београду, у угледној породици, као најстарији од петоро деце. Отац му је био професор на Богословији, а мајка Милица ћерка свештеника Новице Лазаревића, протојереја у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Отац му је умро млад, па је бригу о Михаилу и његовом школовању преузео деда Новица.
Школовање је започео у родном Београду, где је похађао Прву београдску гимназију. Међу његовим школским друговима било је неколико оних који ће израсти у интелектуалну елиту Србије, укључујући и угледне личности попут географа Јована Цвијића, историчара и политичара Јаше Продановића, новинара и оснивача Политике Владислава Рибникара. Након завршене гимназије, урођени таленат за природне науке надоградио је на Природно- -математичком одсеку Велике школе у Београду где је дипломирао Школовање наставља у Паризу, на Сорбони. Дипломирао је 1891, а три године касније, 21. јуна 1894. одбранио докторску тезу пред комисијом коју су чинили тада најугледнији светски математичари – Шарл Ермит, Емил Пикар и Пол Пенлеве, стекавши звање Docteur ès sciences mathématiques (доктора математичких наука). Његова докторска теза „О нулама и бесконачностима интеграла алгебарских диференцијалних једначина“ донела му је велико признање у научним круговима. Одбрани је присуствовао и Милутин Гарашанин, изасланик Краљевине Србије.
Кућа Мике Аласа
на Косанчићевом венцу 22.
Теза
Михаила Петровића Аласа
одбрањена у Паризу
1894. године.
Академска и педагошка каријера
По повратку у Србију, указом краља Александра Обреновића постављен је за професора математике на Великој школи (1894).
Од оснивања Београдског универзитета 1905. па до пензионисања 1938. године предавао је теоријску математику на Филозофском факултету. Био је продекан и декан на истом факултету. Као изванредан познавалац француског језика, са лакоћом је држао предавања и на универзитетима у Паризу и Бриселу.
Познат је по иновативном приступу предавањима и стварању поколења врхунских математичара. Из његове школе стасали су Тадија Пејовић, Радивоје Кашанин, Јован Карамата и Милош Радојчић. Цео радни век посветио је предавањима и истраживањима. Као научник заступао је ставове да универзитетска настава може досезати врхове само преко науке. Говорио је да га привлачи истина, али и тајна која до истине води…
Сарађивао је са водећим светским математичарима. У богатој научној делатности објавио је преко 400 списа, 12 научних књига из разних грана математике. Радови су му публиковани и у међународним научним часописима. Објавио је три универзитетска уџбеника: Рачунање са бројиним размацима (1932), Елиптичке функције (1937) и Интеграције диференцијалних једначина помоћу редова (1938). Такође је објавио уџбеник Leçons sur les spectres mathématiques (Paris, 1928), по којем је држао предавања 1927/28. на Сорбони. Поред математике, изучавао је хидродинамику, примењену математику, криптографију, а његова истраживања нашла су примену у разним областима науке и технике. Основао је и математички часопис Publications de l’Institut Mathématique Université de Belgrade 1932. године у коме су објављивани радови на енглеском, руском, француском и немачком језику.
Михаило Петровић Алас заслужан је за стварање нових научних дисциплина – математичке феноменологије и теорије математичких спектара. Своје радове излагао је на бројним међународним научним скуповима, и његово име постаје познато широм Европе. Биран је за почасног доктора на академијама Букурешта, Прага, Варшаве, Кракова.
Од апстракције до материјализације: проналасци
Његово техничко умеће изнедрило је многе примене у механици, физици, хемији и астрономији, као и неке важне патенте. На основу библиографије радова, али и архивских докумената Завода за патенте у Француској и Великој Британији, сазнајемо да је Михаило Петровић патентирао десет проналазака. За девет је добио патенте у Француској, а за један у Великој Британији. Неки од његових најзначајнијих проналазака нашли су примену широм света: даљинар земаљске артиљерије, конструкција зупчаника преносника, модел ефикасног избегавања минског поља, вечни календар, модел мотора са клипом наизменичног дејства итд. Конструисао је дубинометар, уређај за брзо одређивање елемената ватре за гађање авиона, уређај за брзо избацивање и лансирање пројектила. Затим хидроинтегратор, први аналогни хидраулични рачунар, којим је освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900.
Хидроинтегратор
У служби отаџбини
Био је учесник балканских ратова и Првог светског рата као официр, а после рата био је резервни официр. Током Првог светског рата 1917. године, направио је нови уређај за шифровање који су користиле српска војска и дипломатија. После рата унапредио га је и назвао га „Три картона“. Овај нови систем шифровања коришћен је и у Другом светском рату када је фашистичка Немачка окупирала нашу земљу. Године 1941, у 73. години, обукао је униформу потпуковника. Заробљен је и одведен у немачки логор. Према једнима пуштен је захваљујући интервенцији кнеза Ђорђа Карађорђевић, који се за то заложио код своје тетке Јелене Савојске, жене италијанског краља Емануела, и неколицине немачких математичара, а према другима пуштен је услед старости и болести.
Формуле на реци и у рибарској мрежи
Не може се разлучити да ли је гајио више страсти према математици или риболову. И сам је једном изјавио да није професор универзитета, био би рибар. Од раног детињства проводио је много времена на Дунаву и Сави, где је са обичним аласима делио живот. Године 1882. постао је рибарски шегрт, 1888. калфа, а 1895. положио је испит за рибарског мајстора и стекао право да оснује своју рибарску дружину. Имао је своје шегрте и калфе и увео је нове методе за речни риболов помоћу лапташа, огромних мрежа. Рекордни улов остварио је 1912. године – уловио је сома од 120 килограма. Верни пратилац у риболовачким авантурама био му је принц Ђорђе коме је био приватни учитељ, а касније и саветодавац.
Њихово нераскидиво пријатељство на реци се учврстило. Суделовао је у доношењу првог Закона о слатководном риболову на језерима и рекама Србије 1898. Године 1900. учествовао је и у преговорима за закључење конвенције о рибарству са Румунијом, и преговорима са Аустроугарском о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини. На међународној изложби у Торину 1911. добио је златну медаљу за изложене експонате из рибарства. Учествовао је и у оснивању првог Југословенског океанографског института у Сплиту. Објавио је више стручних радова о риболову. Користећи знања из математике, био је први човек на Балкану који је спојио математику и рибарство да изгради статистички метод са циљем да се израчунају могућности одрживог коришћења ресурса рибе. Посебно су га фасцинирале јегуље и њихов начин живота.
Авантуриста, путописац и музичар
Као члан међународних научних експедиција учествовао је у испитивању Северне и Јужне поларне области, а искуства са путовања, поткрепљена историјским подацима, описао је у својим путописима и новинским причама. Боравио је на Шпицбершким острвима, Гренланду, Исланду, Њуфаундленду и Лабрадору. На Јужном полу је проучавао начине отклањања опасности од леденог брега. Стигао је до Саргаског мора, Карипских острва, Антила и Бермуда. Један је од ретких Европљана који су посетили Наполеонов гроб на Светој Јелени. Друговао је са Ескимима. Пловио је кроз Суецки канал.
Српска књижевна задруга објавила му је књиге: Кроз поларну област (1932), У царству гусара (1935), Са океанским рибарима (1935), По забаченим острвима (1936), Роман јегуље (1940).
Његов раскошни таленат оспољио се и кроз музику. Од кафанских свирача самоуко је овладао виолином и забављао народ по кафанама и француским бистроима. Јануара 1896. основао је аматерску дружину „Суз“. На репертоару је имао преко 700 мелодија, углавном народних и староградских песама.
Печати угледа
Имао је само 29 година када је постао дописни члан Српске краљевске академије, а две године касније, 1899. године, њен редовни члан.
Чланством у многим иностраним академијама и угледним научним друштвима (Друштво италијанских математичара у Палерму, Друштво немачких математичара у Лајпцигу и Научно друштво Шевченко у Лавову), као и бројним наградама и одликовањима, Михаило Петровић Алас стекао је потврду свог изузетног угледа.
За свој рад добија највећа признања од ученика и колега. Почасни докторат Београдског универзитета добија 1939. године. У предлогу Савету Филозофског факултета стоји: „М. Петровић ствара Математичку школу, прву у Југославији, и стваралачким напором подиже предавање математике на Београдском универзитету на висину модерних светских школа. Наш Факултет, Универзитет, Држава и читава ова земља дужни су да дају највеће признање Михаилу Петровићу.“ Истовремено, чланови Математичког семинара предлажу да се издвоји део за теоријску математику и назове Завод за теоријску математику Михаила Петровића. Предлагачи су истакли следеће: „Наш Математички семинар му дугује трајну захвалност, јер га је он основао, у њему радио и развијао пуне 44 године. У њему је он прикупљао око себе велики број младих људи и спремао их за научни рад.“
Додељена су му признања и почасти: Орден Светог Саве V реда (1896), Орден Светог Саве IV реда (1899), Медаља Милоша Великог (1900), Орден Светог Саве III реда (1903), Орден румунске круне III степена (1903), Орден Светог Саве II реда (1904), Орден Белог орла II реда (1927), Орден Светог Саве I реда (1939), почасни бревет Лондонског друштва математичара, почасни председник Југословенског савеза студената математике.
У вечни сан на плећима рибара
Д. С. Митриновић
Овај богати академски, друштвени и неконвенционални живот угасио се 8. јуна 1943. године. Михаило Петровић Алас преминуо је у свом дому, на Косанчићевом венцу 22, у окупираном Београду. Ковчег су му до Саборне цркве носили рибари. На сахрани су посмртни говор одржали епископ Венијамин и истакнута личност српске науке Милутин Миланковић.
Петровићеви савременици сведочили су да је био поштен, частан, а пре свега изузетно скроман човек.
Дао је неизмеран допринос науци, и тиме омогућио напредак целом човечанству.
Коришћена литература
Кликнути за више
Драгослав С. Митриновић, „Живот Михаила Петровића“. Михаило Петровић: човек, филозоф, математичар, том 38, Београд: Завод за издавање уџбеника СРС, 1968.
Драган Трифуновић, Бард српске математике Михаило Петровић Алас, Београд: Завода за уџбенике и наставна средства, 1991.
Слободанка Пековић, Михаило Петровић алас, Метафоре и алегорије, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997, стр. 206–213.
Марија Вранић-Игњачевић и Драгана Столић, Михаило Петровић Алас: 1868–1943: каталог изложбе, Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2003.
Михаило Петровић Алас: родоначелник српске математичке школе, том 143, Београд: САНУ, 2018.
Михаило Петровић Алас: живот, дело, време: поводом 150 година од рођења, Београд: САНУ, 2019.
Изабрана библиографија
Библиографија Михаила Петровића броји више стотина јединица, посебно из области диференцијалних једначина, анализе, алгебре и математичких спектара. Овај избор само је илустрација области и интересовања којима се бавио Михаило Петровић, односно оних у којима је оставио трага.
Још крајем 19. века објављене су прве библиографије његових радова, а један од најзанимљивијих библиографских прегледа јесте Notice sur les travaux scientifiques de M. Michel Petrovitch: (1894–1921) објављен у Паризу 1922. године, који је сачинио сам М. Петровић, додајући уз попис и анализу резултата; предговор за ову публикацију саставио је Милутин Миланковић. Најпотпунију библиографију саставио је Драган Трифуновић, највећи познавалац живота и рада Михаила Петровића.
Потпунији преглед публикација које се налазе у фонду Универзитетске библиотеке доступан је у каталогу изложбе Михаило Петровић Алас: 1868–1943 (Марија Вранић-Игњачевић, Драгана Бесара), Београд 2003 (електронски облик http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izdanja/2003/ alas.pdf).
Кликнути за више
Sur les intégrales uniformes des équations du premier ordre et du genre zero / M. Petrowitch.– Paris : Gauthier-Villars, 1894.
P. o.: Comptes rendus hebdomadaires des séances de l’Académie des sciences ; 28 mai 1894.
БM3 26
Sur les zéros et les infinis des intégrales des équations différentielles algébriques : thèses présentées a la Faculté de Sciences de Paris pour obtenir le grade de docteur ès sciences mathématiques / par Michel Petrowitch. – Paris : Gauthier-Villars et fils, 1894. – 109 str. : graf. prikazi ; 28 cm
Р1 1231
О асимтотним вредностима интеграла диференцијалних једначина првога реда / од Михаила Петровића. – У Београду : Штампано у штампарији Краљевине Србије, 1895. – 43 стр. ; 23 cm. – (Глас / Српска краљевска академија ; 50)
ПБ 399
Sommation des séries à l›aide des intégrales définies / par M. Petrovitch. – Paris : Académie des sciences, 1895. – 4 str. ; 28 cm
БМ3 10
Sur une équation différentielle su premier ordre / Michel Petrovitch. // Comptes rendus hebdomadaires des séances de l’Académie des sciences. T. 122, 22 (1896), str. 1261–1263.
Ч3 45
Sur une classe d’équations différentielles du premier ordre : Extrait des mémoires de la Société royale des sciences de Bohême / par M. Michel Petrovitch. – Prag : Société royale des sciences de Bohême 1901. – 20 str. ; 25 cm
БМ3 91
Елементи математичке феноменологије / од Михаила Петровића. – Београд : Српскакраљевска академија, 1911. – XIII, 774 стр. : граф. прикази ; 23 cm
ПЧ II 8/34
Fonctions implicites oscillantes / par Michel Petrovitch. – Cambridge : International congress of mathematicians, 1912. – 8 str. ; 26 cm
БМ3 90
Sur des transcendantes entières généralisant les fonctions exponentielles et trigonométriques / Michel Petrovitch. – Paris : Gauthier-Villars, 1913.
P. o.: Comptes rendus hebdomadaires des séances de l’Académie des sciences ; t. 156.
БМ3 38
Reduktivni analitički elementi / Mihailo Petrović. – Zagreb : JAZU, 1914.
P. o.: Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti ; 202, razred matematičko-prirodoslovni, 56.
БМ 60
Rélation d’inégalité entre les moyennes arithmétiques et géometrique / Michel Petrovitch.– Paris : Gauthier-Villars, 1916.
P. o.: Comptes rendus hebdomadaires des séances de l’Académie des sciences ; t. 163.
БМ3 41
Approximation des fonctions par les séries de puissances à coefficients commensurables / Michel Petrovitch.– Paris : Gauthier Villars, 1919.
P. o.: Bulletin des sciences mathématiques ; série 2, t. 43.
БМ3 71
Problèmes arithmétiques sur les équations différentielles / par Michel Petrovitch.– Paris : [s.n.], 1924.
P. o.: Bulletin de la Société mathématique de France ; t. 52.
БМ3 74
Sur l’intégrale du produit de deux fonctions / Michel Petrovitch. – Zagreb : JAZU, 1926.
P. o.: Izvješća o raspravama matematičko-prirodoslovnoga razreda ; sv. 21. БМ3 122
Séries de puissances représentant les fonctions inverses des intégrales abeliennes / Michel
Petrovitch.– [s.l.] : [s. n.], 1927.
P. o.: Vеstníku Král. Čes. Spol. Nauk. ; tr. 2.
БМ3 89
Le procédé spectral de calcul numérique en astronomie / Michel Petrovitch.– Beograd : Imprimerie de l’Etat du Royaume de Yougoslavie, 1930.
P.o.: Publications de l’Observatoire astronomique de l’Université de Belgrade ; t. 3.
БМ3 326
Кроз поларну област / Михаило Петровић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1932. – 248 стр. : илустр. ; 19 cm. – (Српска књижевна задруга ; коло 35, бр. 237)
К 1/237
Remarque sur les équations différentielles des fonctions elliptiques / par M. Petrovitch. – Zurich : Congrès international des mathématiciens Zurich, 1932. – 2 str. ; 25 cm
БМ3 94
Феноменолошко пресликавање / од Мих. Петровића. – Београд : Српска краљевска академија, 1933. – VII, 236 стр. ; 24 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 97. Природњачки и математички списи ; књ. 26) (Издање Задужбине Јелисавете и Милана Јанковића ; 2)
ПЧ II 8/97
У царству гусара / Михаило Петровић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1933. – 269 стр. : илустр. ; 19 cm. – (Поучник Српске књижевне задруге ; књ. 7)
Ј 23/7
Општи појам пресликавања / Мих. Петровић. – Београд : [б. и.], 1935. – [15] стр. ; 23 cm
П. о.: Српски књижевни гласник. ; књ. 44, бр. 1.
БМ 72
Са океанским рибарима / Михаило Петровић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1935. – 245 стр. : илустр. ; 19 cm. – (Савременик Српске књижевне задруге ; коло 5, књ. 9)
К 990/19
Један диференцијални алгоритам и његове примене / од Мих. [Михаила] Петровића. – Београд : Српска краљевска академија, 1936. – 235 стр. : граф. прикази ; 23 cm. – (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 111. Природњачки и математички списи ; књ. 30) (Издање Задужбине Пере К. Јанковића ; 2)
ПЧ II 8/111
По забаченим острвима / Михаило Петровић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1936. – 294 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Поучник Српске књижевне задруге ; књ. 9)
Ј 23/9
Елиптичке функције / од Михаила Петровића. – Београд : Задужбина Луке Ћеловића Требињца, 1937. – 128, III стр. : граф. прикази ; 23 cm. – (Предавања на Београдском универзитету)
Ша 1030
Квадратура круга / Мих. Петровић. – Београд : [б. и.], 1938. – 8 стр. ; 24 cm
П.о.: Гласник Југословенског професорског друштва; књ. XVIII, св.7.
БМ 122
Remarques arithmetiques sur une équation différentielle du premier ordre / Michel Petrovitch. – buenos Aires : Unión matemática Argentina, 1938. – 5 str. ; 27 cm
БМ3 140
Осетљива места обичних и диференцијалних једначина / од Мих. Петровића. – Београд : [б. и.], 1939. – Стр.: 8-11. ; 24 cm
П. о.: Математички весник; бр. 5-6.
БМ 144
Роман јегуље / Михаило Петровић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1940. – 187 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Поучник Српске књижевне задруге ; књ. 11)
ПБ11 1952/11
Ђердапски риболови у прошлости и садашњости / од Михаила Петровића. – Београд : Српска краљевска академија, 1941. – 120 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 57. Друго одељење ; књ. 25) (Издање задужбине Мих. Р. Радивојевића ; 1)
ПЧ II 10/57