Андра Стевановић
(1859–1929)
Истакнути српски архитекта и професор Велике школе и Универзитета. Неимар чије су грађевине симбол урбаног пејзажа Београда.
Образовање и педагошки рад
Рођен је 24. новембра 1859. године на Обилићевом венцу у Београду, где је завршио основну школу, Реалну гимназију (1877) и Технички факултет на Великој школи (1881), и потом се запослио у државној служби, где је провео две године на позицији подинжењера Београдског округа. Као и други српски инжењери тог времена, усавршавао се у иностранству. Две године по дипломирању, његов отац Јоца Стевановић шаље га на студије архитектуре у Шарлотенбург. Уписује Краљевску политехничку академију, која је у то време водећи образовни центар за архитектуру и грађевину у Европи, и постаје први Србин који је положио „Пруски државни испит“. (Други је био Никола Несторовић.)
По повратку у Београд, са стеченим искуством, Стевановић је кратко радио у Министарству грађевине, пре него што је изабран за редовног професора на новооснованој катедри за грађевинске конструкције при Великој школи у Београду (1889–1890), а од 1905. на Београдском универзитету. Одиграо је кључну улогу у образовању будућих српских архитеката, формирајући модеран приступ архитектонској настави у Србији.
У Берлину је дошао у додир са европским архитектонским трендовима, попут сецесије и француског декоративизма, што се умногоме одразило на његов стил и настојање да се модернизује архитектура у земљи, како би се премостио јаз између тадашње Србије и савремених европских стандарда. Иако је предавао конструкције и промовисао употребу савремених материјала у грађевинарству, животно интересовање било му је очување старе српске архитектуре. Својим радом и утицајем формирао је смер у којем ће се стварати национални стил. Као изразити пример националног стила истицао је архитектуру Манастира Каленић.
Радни век посветио је факултету, студентима и предавањима, све до пензије 1924. године. Био је теоретичар који је свој највећи допринос дао управо кроз предавања и свој животни позив испунио је када је постао професор. Имао је напредна схватања о испитима, сматрао је да их треба укинути да би настава била слободна и доступна свим талентима.
Био је старешина Архитектонског одсека на Техничком факултету и ректор Универзитета (1907–1908). Активни члан Српске књижевне задруге од 1901; изабран је и за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења.
На предлог Архитектонског одсека Техничког факултета у Београду изабран је за почасног доктора.
Архитекта трајне културне вредности
Стевановићеви пројекти и данас одолевају времену и стоје као препознатљиве знаменитости:
Стевановићеви пројекти и данас одолевају времену и стоје као препознатљиве знаменитости:
- Управа фондова (данас Народни музеј) са Николом Несторовићем, 1903;
- Кућа др Воје Марковића – Теразије 38 са Николом Несторовићем, 1905;
- Београдска задруга – Карађорђева 48 са Николом Несторовићем, 1907;
- Кућа трговца Стаменковића (зграда са зеленим плочицама) – Угао Краља Петра и Узун Миркове са Николом Несторовићем, 1907;
- Кућа Миленка Матерног, Хиландарска 15 са Стојаном Тителбахом, 1911;
- Српска краљевска академија (данас зграда САНУ) – Кнез Михајлова 35 са Драгутином Ђорђевићем, 1913–1924.
- Зграде Богословије у Призрену 1890;
- Црква у Косовској Митровици, 1895;
- Зграда купатила у Врњачкој Бањи, 1901.
Ове зграде симболизују спој функционалности и уметничке вредности, као и савремених стилова и националне традиције, који су постали Стевановићева препознатљива одлика. Грађевине које је пројектовао издвајају се по богатству детаља, елеганцији и јасној визији архитектуре као уметности. Захваљујући архитектонско-урбанистичким и културно-историјским вредностима уврштене су у споменике културе.
Између духа времена и корена народа
Филозофска позиција да су највиши моменти архитектуре постигнути само онда када су уметност и друштво били у хармонији учврстила је теоријска становишта Андре Стевановића, који је са једне стране заступао развој националног стила заснован на српској средњовековној архитектури, а са друге развој модерних праваца и материјала (међу првима је примењивао армирани бетон) као одраз савремености. Основе поимања савремене архитектуре дао је у својој студији Уметност и архитектура (1890) где велича архитектуру гвожђа као архитектуру будућности. Упркос томе, био је велики заљубљеник у средњовековно српско градитељство. Истраживао је и прикупљао грађу о архитектури српских манастира Грачанице, Дечана, Каленића, Пећке патријаршије, Цркве Светог Марка код Пећи. Његова монографска грађа Стара српска црквена архитектура (1903) о овим споменицима има огромну вредност јер сведочи о значају средњовековне архитектуре за национални идентитет
У вези с тим, и свој ректорски говор 1907. године посветио је старој српској архитектури, а када је приступао Српској академији наука, на свечаном скупу 7. марта 1920. године одржао је беседу насловљену „О Дечанима“.
Као стални члан, а касније и председник Грађевинског савета, највишег стручног тела које ревидира пројекте значајне за целу земљу, утицао је на смер развоја српске архитектуре. У конкурсима који су расписивани од 1900. године до 1914. године, Андра Стевановић је неизоставни члан жирија.
Име Андре Стевановића помиње се и у вези са подизањем Универзитетске библиотеке у Београду. Пројектом и изградњом руководио је Одбор који су чинили представници Карнегијеве задужбине, званичници Краљевине СХС и представници Универзитета међу којима је, поред професора Техничког факултета Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, био и Андра Стевановић.
Преминуо је 15. новембра 1929. године у Београду, након повратка са једног од студијских путовања. Здања која је подарио један од омиљених професора трају као део београдског наслеђа.
Коришћена литература
Кликнути за више
Никола Б. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 1972.
Дивна Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815–1914, Београд: Музеј града Београда, 2009.
Изабрана библиографија
Кликнути за више
Уметност и архитектура / Андра Стевановић // Српски технички лист. – Год. I (1890), св. 10, стр. 159–163.
Ч 27
Уметност и архитектура / Андра Стевановић // Српски технички лист. – Год. I (1890), св. 11 и 12, стр. 179–182.
Ч 27
Стара српска црквена архитектура и њен значај / Андра Стевановић // Српски књижевни гласник. – Год. 3 (1903), св. 1, стр. 47–54.
Ч 293
Стара српска црквена архитектура и њен значај / Андра Стевановић // Српски књижевни гласник. – Год. 3 (1903), св. 2, стр. 123–133.
Ч 293
Стара српска црквена архитектура и њен значај / Андра Стевановић // Српски књижевни гласник. – Год. 3 (1903), св. 3, стр. 213–225.
Ч 293
Стара српска црквена архитектура и њен значај / Андра Стевановић // Српски књижевни гласник. – Год. 3 (1903), св. 4, стр. 295–303.
Ч 293
Стара српска црквена архитектура и њен значај / Андра Стевановић // Српски књижевни гласник. – Год. 3 (1903), св. 6, стр. 445–455.
Ч 293
Критика на напис Скица за нову цркву у Тополи / Андра Стевановић // Дело – Год. 9 (1904).
Ч 123